Agaricus Bisporus

KLOBUK
3 – 16 cm, suva, glatka ili sa sabijenim vlaknima ili malim razmacima, bele boje u nekim oblicima, a smeđe u drugim. Okrugkast je ili poluokruglast, izbočen, pa spljošten, ravan. Na nekim oblicima pokriven je žarko obojenim vlakancima ili ljuspicama; na mestima gnječenja postaje crveno-smeđ. Klobuk nezrelih gljiva je debeo, mekan, nazubčan, beo, nestalan.
___________________________________________________________________________________________

LISTIĆI
Odvojeni od stručka, spojeni, crvenkasto smeđi u početku, a na kraju postaju tamno smeđi do crnkastog. Listić se pronalaze na unutrašnjoj strani klobuka i raspoređene su kao žbice na točku. Gusti su i slobodni.
___________________________________________________________________________________________

OTRUSINA
Otrusina je tamno smeđa.
___________________________________________________________________________________________

STRUČAK
2-8 cm dužine, 1-3 cm debljine, čvrst, manje- više ravan, sa ljuskama ispod prstena. Beo, ponekad smeđ, sa prstenom koji ponekad nestane u starosti. Drška je zdepasta i teško se odvaja od klobuka- u početku puna, kasnije postaje šuplja, bela, kod nezrelih gljiva katkad ružičasta iznad prstenka, na zrelim smeđa, ispod prstenka mekana. Prstenak je prilično debeo, mekan i beo naborane površine na mestima dodira sa listićima za vreme razvitka.
___________________________________________________________________________________________

MESO
Belo, na vazduhu postaje crveno kod nezrelih gljiva, a smeđe boje kod zrelih gljiva. Miris blag, ukus prijatan. Meso je čvrsto i tvrdo.
___________________________________________________________________________________________

ODGOJ
Rastu na vlažnom, dobro provetrenom mestu. Temperatrura neophodna da bi biljka rasla u savršenim uslovima je 50 do 70ºF. Relativna vlažnost mora biti održavana iznad 70% ili bi gljiva mogla da se sasuši i precepi na pola.
___________________________________________________________________________________________

SAĐENJE
Sađenje se vrši u vidu malih komadića na dubini od 4-25cm ili jednostavno razbavan rukom.
___________________________________________________________________________________________

ĐUBRENJE
Gljive se najbolje mogu uzgajati u plitkim kutijama ili ležistu ispunjenim organskim đubrivom. Konjsko đubrivo je dugo bilo u upotrebi ali i drugi materijali mogu da se koriste: seno lucerke, kukuruzni klip, slama, strugotine, živinsko đubrivo. Posude su ispunjene đubrivom kome je dozvoljeno da provri na 140 stepeni F, 4-6 dana. Posude su onda pomerene na dobro provetreno mesto temperature 70-80 stepeni F.
___________________________________________________________________________________________

HEMIJSKE REAKCIJE
U reakciji sa KOH, klobuk ne požuti, niti pocrveni.
___________________________________________________________________________________________

BRANJE
Branje moze otpočeti pri prvom pojavom dugmića i trajati do 6-7 nedelja i duže. Svaka zrela gljiva je izmedju 1 i 2 inča prečnika. Berba se može obavljati jednom dnevno ili jednom u nekoliko dana zavisi od klijanja.
___________________________________________________________________________________________

MIKROSKOPIJA
Ono što šampinjone razlikuje od drugih gljiva je mikroskopsko: za razliku od drugih vrsta, njen bazidijum drži dve spore, umesto četiri. One su čokoladno-smeđe boje.
___________________________________________________________________________________________

STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
Razbacana po pici, na salatama, sitno iseckana u prodavnicama, ponekad se javlja u manjim grupicama na nađubrenom zemljištu, u velikim grupama, na travnjacima, itd.
___________________________________________________________________________________________

JESTIVOST
Šampinjon je, naravno, jestiv ali, kao i mnoga druga kultivisana hrana, nije ni blizu toliko ukusna kao divlje gljive. Jestivi deo gljive je hranjivo telo ili reproduktivni deo biljke. Jestivi deo sadrži dršku i klobuk.
___________________________________________________________________________________________

SLIČNE VRSTE
Šampinjoni su u prodavnicama obično bele boje, ali proteklih godina industrija gljiva je razvila smeđe šare na vrstama, koje označavaju kao “krimini” i “portabelo” gljive (odlikuje ih to što “portabelo” moze da sazre preskačući početnu fazu). Najbliži rođak šampinjona koji je široko rasprostranjen i zaista divlji je poljska rudnjača

This entry was posted in testing eng ver category 1. Bookmark the permalink.